Studenti Fakulteta islamskih znanosti:

1. U ovim teškim vremenima nije se primjereno sirotinji ismijavati i rasipnošću izazivati.
2. A upravo to čini naš reis Cerić, koji bi po suosjećanju trebao biti prvi ispred siromašnih muslimana, a ne prvi ispred safa bogataša.
3. Naš uvaženi reis, izgleda, ne čuje svoj džemat, do njega ne dolaze glasovi da se ljudi ibrete i ne mogu povjerovati da reisu obraz dopušta da u ovako teška vremena na Kovačima gradi dvore.
4. Naš reis mora imati samilosti i vidjeti tešku situaciju u kojoj se Bosna nalazi, morao bi osjećati da nam nikad teže nije bilo, da smo gladni, željni posla i pravde, zabrinuti teškom situacijom u kojoj se muslimani nalaze.
5. Mora mu se reći neka dobro pogleda s kim to gradi svoju rezidenciju, koji su to gospodarstvenici koje je okupio oko sebe i  preispitati dobro kako su se obogatili!

Ivan Šarčević:

1. Jučer je bio Svjetski dan tolerancije.
2. Mnogi misle da su rođeni tolerantni.
3. Neki je, zajedno s ljudskim pravima, podižu na razinu apsoluta, sekularnog božanstva.
4. Vjernici je većinom (praktično, ne verbalno) niječu.
5. Dovodi u pitanje jedincatost i apsolutnost njihove vjere.

1. Kod nas postoji i ono izopačeno, političko-nostalgično učitavanje tolerancije u prošla sretna vremena.
2. Hoće se reći da je tolerancija vladala jedino onda kada su “moji“ vladali ovom zemljom, kad je bila “naša“ država.
3. Ustvari, to jedino znači da je tolerancija bila kad je meni i mojima bilo dobro.
4. Takav mit o toleranciji, kao i svaki drugi pogubni mit, ne odumire, temeljio se on na politici, religiji ili umu.
5. I svi pokušaji uređenja društva i države na principu neke prijašnje, navodno prakticirane tolerancije - a gdje je u stvari netko bio dominantan i privilegiran, a drugi potčinjen i uskraćen - proizvode nesagledive nevolje.

1. Skloni smo, naime, netoleranciju više vezati za kolektive, kod nas za nacionalizam i isključivost religioznih kolektiva.
2. No sve isključive i netolerantne kolektive prati podivljali i zatvoreni individualizam pojedinaca, kako onih unutar tih kolektiva, tako i onih koji se kroz netoleranciju, izmiču svakom pripadanju.
3. Netolerantni individualisti misle da ih uvijek netko gura onamo kamo oni ne pripadaju.

1. Ondje gdje se tolerancija uspostavlja kao cilj, kad-tad dogodit će se razlaz, pakao ili rat.
2. Iskusili smo da prakticiranje tolerancije kao cilja dovodi do etičkoga nihilizma, nemoralnih i katastrofalnih odluka...
3. U konačnici, tolerancija kao cilj proizvodi nesnošljivost jer joj je svatko, i kolektiv i pojedinac, osobito s moralnim stavom, najblaže kazano, opasnost. (Oslobodjenje, 17/11/08)

 

About ILEGALNI POSLASTICARI vs. INTERPOL & B92

1. Ilegalni poslasticari su uticajna umetnicko-propagandna korporacija proslavljena po plasiranju laznih vesti koje su imale jos neistrazen uticaj na savremenu geo-kultur-politicku scenu.
2. Izdavacka kucka Kornet, koja se bavi propagiranjem sumnjivih vrednosti, u vlasnistvu je iste kompanije.
3. Jos uvek nije jasno ko finansijski podrzava grupu, ali neki tragovi vode do odredjenih bugarskih nevladinih organizacija specijalizovanih za demokratizaciju Srbije i Belorusije.
4. Puno ime organizacije glasi: Ilegalni poslasticari koji mese pitu, bulu i terijeru sa sve tri ruke na tromedji Zemuna, Surcina i Vozdovca.
5. Umetnicka grupa koja proizvodi sve, od romana do novinarskih patki, definise sebe kao vrh andergraunda, a dadaisticki koncept smatra primerenim haoticnom vremenu, Dragana Nikoletic, nedeljnik Evropa

Jelena Lovrić:

1. Na zamrzavanje plaća teško je pristati i zato što premijer ne pokazuje namjeru da na led stavi i najskuplje projekte, koji su zbog svoje cijene osporavani i u vrijeme obilja.
2. Metafora je takve megalomanije Pelješki most, na kojemu Sanader i dalje inzistira, uvjeren da će mu krupne kapitalne investicije osigurati makar minimalan gospodarski rast.
3. Ali to je logika Marije Antoanete: čovjeku koji nema za kruh preporučiti neka jede kolače.
4. Možda se iz Banskih dvora ne vidi dobro, ali idejom da se troši na mostove i prometnice, a štedi na školama i zdravstvu neće se animirati javnost. (Jutarnji list,14.11.2008.)

Ljuba Živkov:

1. Fascinira me kako bezbojni aparatčici, kakvi su bili i Milošević i Koštunica, kad se domognu moći, naknadno iz te moći izvode zaključke o svojoj veličini, predodređenosti za istorijska dela, kako prihvataju ulogu mesije...
2. Ne pada im na pamet da je u pitanju nesporazum, greška ili šala neke nedokučive sile...

1. Poslanici su živi primer galopirajuće kvarljivosti ljudske prirode.
2. Čak i oni koji se prvi put nađu u biranom društvancetu... počinju sa izelištvom i naplaćivanjem putnih troškova koji daleko nadilaze izrovašenu putnu mrežu naše zaostale zemlje, neki od njih postaju profesionalni poslanici kojima je ideal status quo, dakle, da se zlatno doba u kojem su se našli nikad ne završi.
3. Ne podnosim ni druge staleže ravnodušne prema sirotinji, srce je otvrdnulo i samoj Svetoj materi koja mi sve više liči na kapitalističku tvrtku.
4. Koliko novaca takozvana međunarodna zajednica daje raznim udrugama da nas prosvetle, i ti poverenici UN onda zakupe najlepše zgrade u najlepšim ulicama, za njihove džipove čovečanstvo plaća Parking servisu ili Skupštini grada stalna parking mesta, vide oni da mi ostajemo jednako neprosvetljeni, jer smo em neprosvetljivi em su oni nikakvi prosvetitelji.
5. Milioni humanitaraca nisu ništa drukčiji od naših poslanika: dok si na konju, dotle i mamuzaj. (E-novine)

Mile Stojić:

1. Amerika je velika zemlja i glasala je za velikog čovjeka, a mi smo mali narodi i mrzimo sve što nije malo.
2. Većinski bijela i kršćanska Amerika, koju je svako ovdašnje piskaralo prozvalo maltene fašističkom zemljom, pokazala se ponovno kao demokratska velesila – na sonu je imala jednog rasnog bijelca, kršćanina, ratnog veterana i jednog Afroamerikanca, čovjeka tamne puti, muslimanskog sina i opredijelila se za sposobnijeg, bez obzira na njegovo porijeklo, vjeru, bogatstvo i boju kože.
3. Možete li zamisliti, na primjer, da Srbi za svog predsjednika izaberu Albanca, a Hrvati Srbina?
4. Naravno da ne možete.
5. Jer, kod nas se ljudi istog jezika, iste kulture, iste rase i istog roda već godinama natječu jedino u mržnji, mizeriji i primitivizmu, u raspirivanju najnižih strasti, gurajući ovu našu malu i lijepu zemlju sve više u javašluk, ksenofobiju, kriminal i beznađe.
6. Eto zašto u nas Barack Obama nije moguć, eto zašto se vaš tata puno ne razumije u svjetsku politiku. (SD-Hayat)

Gojko Berić:

1. Kriminalci drže Sarajevo u šaci.
2. Oni su moćnici iznad zakona i države.
3. Reći kako njihovo nekažnjeno ponašanje i njihovi zločinački poslovi ne bi bili mogući bez podrške nekih ljudi iz političkih vrhova, banalnost je jedva vrijedna pomena.
4. Likovi iz podzemlja postali su uzor mnogim tinejdžerima, koji mafijaško nasilje imitiraju u tramvajima, školskim dvorištima i parkovima.
5. Podzemlje ne treba da brine, podmladak stasava.(Oslobodjenje, 13/11/08 )

Раша Попов:
 

Ivo Goldstein:

1. Jugoslavenska epizoda hrvatske povijesti nešto je što ni izdaleka nismo posve objasnili.
2. Ona je puna vrlo raznorodnih političkih, društvenih i kulturnih procesa i činjenica.
3. Istina je da su 73 godine povijesti zajedničke jugoslavenske države razdoblje permanentne društvene i državne, odnosno ustavne krize.
4. To znači da se političke elite, bile one iz razdoblja “monarhističke” ili “komunističke” Jugoslavije, nisu mogle dogovoriti o bitnim pretpostavkama potrebnima za funkcioniranje zajedničke države.
5. S druge strane, to je i razdoblje u kojem je hrvatski narod dosegnuo određenu razinu društveno-političkog i ekonomskog razvoja te afirmaciju kao nikada prije u povijesti.

Paolo Magelli:

1. Kazalište bi trebalo biti mjesto za potragom istine; mjesto intelektualnog otpora.
2. Vlasti kazalište financiraju po broju premijera i projekata, kako bi tjerali na produkciju.
3. Upravo produkcija ubija slobodu.
4. Kazališna populacija i oni koji institucijama vladaju iznutra, nisu dovoljno svjesni da bi kazalište trebalo biti jedino mjesto intelektualne slobode.
5. Ni mediji više nisu slobodni; ništa više nije slobodno.
6. Mi mislimo kako drugi žele da mi mislimo, a mislimo da mislimo tako, a zapravo nije istina da to mislimo.
7. Mislim da bi kazalište trebalo biti mjesto gdje umjetnici sebi i drugima postavljaju neka pitanja, kao u grčko doba, kad bi propitivali beskonačnost, samoću, glasovita pitanja odakle, kuda i zašto?

1. Kulturni imperijalizam je besprijekorno funkcionirao i sramim se što je svijet ove narode otkrio tek kada je stigao rat. 2. Zbog toga me hvata bijes.

1. Ono što se dogodilo u Americi dokaz je da sam u pravu kada tvrdim da je kapitalizam golema laž.
2. Sve te njegove »vrijednosti« trebalo bi provjeriti.
3. Globalizacija je sve više štimanje u korist manjeg broja ljudi koji se bogate, a cilj je da većina bude što siromašnija. 4. Ide se na uništenje srednjeg sloja.
5. Kad to postignete, kao što je Berlusconi dobrim dijelom postigao u Italiji, dođe do imbecilizacije naroda.
6. Tu je kraj. (Vjesnik)


Jelena Lovrić:

1. Ushićenje novim američkim predsjednikom treba shvatiti i kao izraz duboke razočaranosti našim vlastitim političkim šefovima.
2. Tko Hrvatskoj ponudi projekt bolje i pravednije države, tko raspali nadu ugaslog naroda, tko se bude mogao doživjeti kao istinski vođa takve promjene, ima šansu da postane hrvatski Obama.
3. Sanjam taj dan. (Jutarnji list)

Edin Šarčević:

1. Pravo na samoopredjeljenje uključuje i pravo na stvaranje sopstvene države, pod uslovom da je narod koji je nosilac tog prava u postojećoj konstelaciji diskriminiran zbog etničkih svojstava.
2. Takva diskriminacija mora po svojoj prirodi biti toliko teška da nikakav drugi oblik zaštite nije moguć, osim osnivanja sopstvene države.
3. Bit ću prvi na barikadama borbe za samoopredjeljenje srpskog naroda, čim se objektivnom valorizacijom srpske pozicije u BiH bude moglo ustanoviti da je ispunjen taj kriterij.

1. Zagovaram svjesnu suspenziju domaćih političkih aktera kao subjekata ustavotvorne vlasti, i njihovo nadomještanje 'vanjskim faktorom'.
2. Taj je faktor preko 13 godina stvarni nosilac unutrašnjeg suvereniteta, zaslužan za ono malo reformiranog zakonodavstva koje omogućuje funkcionalnu državu.
3. Stoga u Bosni naprosto treba upotrijebiti ovu činjenicu i nametnuti novo, funkcionalno i pravedno ustavno uređenje, uz primjenu nespornih ustavnopravnih standarda.
4. Inače će se suveren morati uspostaviti kroz konflikt. (Dani, 31.10.2008)
 
Ева Рас

1. Где да зарадим велике паре, кад имам уштекованих само 200 евра које чувам за недајбоже.
2. Дала сам их у банку, то дакле, више није моје!
3. Успела сам да их уштедим, то је доказ да су ми претекли, да ми нису били потребни, да сам могла без њих; зато банке комотно могу и да их узму, као и деведесетих година кад су не трепнувши појеле нашу девизну штедњу.
4. И тад смо сами били криви, веровали смо жвакама да су на сигурном уместо да смо их сакрили, како је мене мама саветовала кад смо ишли на гимназијске екскурзије: „Паре, сине, туриш у недра, на сигурном су само кад су ти до коже.“ (Политика)

Marija Šerifović:

1. Do sada sam šutjela i uvijek govorila da svaka pjevačica u Srbiji treba dobiti šansu, ali više neću šutjeti.
2. Iskreno, jako malo njih se zaista bavi pjevanjem, a sve ostale treba zakonom zabraniti.
3. Trebao bi se uvesti neki novi termin za one koje spavaju do podne, popodne ugrađuju sise, a navečer otvaraju usta i to na playback!

Slavko Mitrović:

1. Taj je (Haris Silajdžić) prije mjesec dana pred Generalnom skupštinom izrekao laž o 200.000 mrtvih u ratu i 50.000 silovanih žena.
2. Pošto postoji relevantan podatak o 97.207 ukupno stradalih, znači da je Silajdžić pred svjetskom javnošću ritualno "ubio" još 100.000 ljudi. (Nezavisne novine, 30.10.2008)

Mirko Đorđević, sociolog religije:

1. Oni su, jednostavnije rečeno, pravoslavni ekstremisti, a ja ih zovem pravoslavne vehabije.
2. Njima je deviza „Pravoslavlje ili smrt”.
Čudno je da su uhvatili korene u Srbiji, imaju ovde nekoliko sestrinstava i bratstava, čak i neke vladike ih podržavaju.
3. Izdaju časopis Revnitelj, u čijem zaglavlju piše „organ istinske Pravoslavne crkve Srbije”.
4. Ne zanima me da li je registrovana, problem je drugačiji.
5. Oni patrijarha Pavla nazivaju jeretikom, za ekumenizam kažu da je jeres.
6. Kad ih pitate zašto, kažu „opšti sa katolicima”.
7. Ali, u novije vreme zilote i razne semite te vrste, ipak neko iz Crkve podržava, iz Episkopata.

Slobodanka Boba Đuderija:

1. Po njihovoj logici, to ide ovako: ako mi je ćaća Srbin, onda san i ja Srpkinja.
2. A ako san Srpkinja, onda san i četnikuša.
3. A ako se jedan ustaša zajubija u mene, onda je i on četnik.
4. Da smo tili malo dublje uć u cilu materiju, možda bi po istoj logici bili otkrili da su moj bivši muž ustaša i moj ćaća četnik u stvari neki rod.
5. Iz čega bi proizašlo da je veza mene, četnikuše, i mog bivšeg muža i bivšeg ustaše, u stvari incestuozna. (E-novine)

Slavneka Drakulić (The Guardian):

1. Bomba je bila povod za gomilu izbezumljenih izjava hrvatskih političara koje je predvodio predsjednik dramatično objavljujući „Ili mi ili oni!”.
2. Vlada se ponašala kao da je potpuno iznenađena, kao da se ovako nešto nikada ranije nije dešavalo.
3. Prvi put je postalo jasno da državne institucije namijenjene zaštiti građana nisu sposobne da obave svoj posao.
4. Eksplozija u centru Zagreba rezultat je gotovo dvije decenije dugog namjernog zanemarivanja borbe protiv kriminala.
5. Problem, koji naravno ne postoji samo u Hrvatskoj, razgranata je mreža kriminalaca, političara, velikih kompanija i policije.
6. Ako je previše ljudi na visokim položajima korumpirano, ko će baciti prvi kamen?
7. U Zagrebu je zavladala atmosfera straha, možda i opasnija od destabilizacije.
8. Možda će strah od društvenog rasula i strah da bi se događaji mogli oteti kontroli biti dovoljno snažna motivacija za državne institucije da ovog puta ozbiljno shvate svoj posao.
Ali, u tom slučaju, postavlja se jedno malo pitanje: kako će politički establišment usmjeriti sve te sile protiv – možda – samoga sebe?

Кшиштоф Пендерецки:

1. Данас само констатујем како у целокупној музици словенских аутора постоји известан тужан тон, а у мом случају то је некад имало везе и са укупним стањем у мојој земљи.
2. Такво расположење препозна се и у музици.
3. Премда ја никада нисам покушавао да од себе направим некаквог политичког композитора.
4. У младости сам се кратко заносио тим идеалом да музика може поправити друштво.
5. Некад сам често писао и духовну музику, па сам и са тим раскинуо.
6. Неке трагедије овог нашег света биле су теме моје музике (Аушвиц, Хирошима...).
7. Трагедије су и данас око нас, али ја о њима више не пишем.
8. Сада је моја музика далеко радоснија него пре.

Novica Tadić:

1. Хвала Богу на свему.
2. Када смо у истини, онда се и сачувамо, и све имамо, и мали смо цареви.
3. Јов је Бога славио и са ђубришта, и кад су му штале биле пуне, и кад су му биле празне.
4. У свакој невољи има прозрака који нас опомињу и изводе на прави пут.
5. У сваком случају, да се смело одупире туторима.
6. Кнез лажи влада нашим крајевима, духови злобе и њихове слуге облаче се у модерна одела и глуме европејце.
7. Починиће они многа зла, а све говорећи: ово је ради вашег добра.
8. Увек су ђаволани преузимали понешто од ангела, злолики од добротвора.

Boris Dežulović:

1. Jezik je, naime, zajebana stvar.
2. Koliko god se panično sakrivali, ne možemo se sakriti od njegove nezgodne razumljive prirode.
3. Napravite, recimo, mali eksperiment: pažljivo pročitajte ovaj tekst od početka do kraja, slovo po slovo, rečenicu po rečenicu i recite na kojem je jeziku napisan – hrvatskom ili srpskom?

Sergej Trifunović:

1. Pamtim miris Mostara, voćke, drveće, ulice, kuće….igranje ispred zgrade.
2. U Americi nigdje nisam vidio djecu da se igraju ispred zgrade.
3. Ako se netko dijete i igra, onda su u blizini roditelji koji čekaju.
4. Mi smo u Mostaru roditelje viđali samo kada s terase viknu: Ruuuuuuuuuuuuučak!

Senad Pećanin:

1. Vjerovatno nema nijednog vlasnika automobila u biH koji se ne osjeća kao popišan svaki put kada tankira gorivo na nekoj od benzinskih pumpi, koje i dalje niču brže od fakulteta i univerziteta po svim bosanskim zabitima.
2. Kartel naftaša u našoj zemlji od građana već godinama pravi budale: kada su cijene nafte u svijetu rasle, i oni su ih dizali... no sada, kada su se cijene s nekadašnjih 147 dolara po barelu strmoglavile i jedva da prelaze 70 dolara, ovdašnjem kartelu trebaju mjeseci da spusti cijenu za nekoliko feninga, zadržavajući pritom svoju maržu, koja se penje i do 30 procenata od prodajne cijene goriva.
3. Ključna prepreka za neprekidno ubiranje ekstra-profita uklonjena im je odlukom vlade tadašnjeg premijera Ahmeta Hadžipašića da u bescijenje naftnu kompaniju Energopetrol prepusti konzorciju Ina-Mol.
4. Time je Federacija ispustila jedini efektivni instrument kojim je mogla utjecati na cijene goriva. (Dani, 24.10.2008)

Vildana Selimbegović:

1. Bošnjaci naime uopće nemaju strategije za čuvanje države BiH i to i jeste najveći problem.
2. Iako se vodeći bošnjački lideri nesmanjenom žestinom udaraju u prsa tvrdeći kako je upravo Bošnjacima BiH najvažnija jer nemaju rezervnu domovinu.
3. Što je u više navrata osporio reis Cerić, pozivajući se na Tursku.
4. Zapravo i jeste riječ o reisu Ceriću koji je nedvojbeno izravni krivac za ovakvo stanje na bošnjačkoj političkoj sceni.
5. Šta rade Bošnjaci?
6. Osim što i 13 godina nakon rata nastoje kapitalizirati poziciju žrtve, bošnjački politički lideri nemaju nikakve strategije.
7. Bošnjački političari već odavno su svjesni da tek reisova podrška obezbjeđuje glasove i adekvatne medijske fanfare, a bošnjački privrednici savršeno dobro znaju da je reisova sećija najsigurnija garancija njihovog privrednog opstanka.
8. U takvim uvjetima, Silajdžiću i Tihiću i ne preostaje ništa drugo no da se javno obračunavaju oko procedure.
9. Za strategiju je zadužen reis.(Oslobodjenje)

Balkanske predrasude

1. Mi smo žrtve.
2. Naša istorija je uvek bila slavna
3. Za naše probleme su odgovorni drugi, jer mi smo žrtve.

1. Prof. Đokica Jovanović: 'Mi smo žrtve'. Ta predrasuda je vrlo opasna jer predrasude preporučuju akciju.
2. Onaj ko sebe definiše žrtvom daje sebi za pravo da namiri nepravdu, što vodi u sukobe i ratove”.

1. Kada je reč o sukobima na Balkanu u poslednje dve decenije, „krive” su velike sile ili drugi balkanski narodi. „Mešanje velikih sila u odnose balkanskih zemalja” uzrok je izbijanja sukoba za 72,3 odsto ispitanika u Makedoniji, 76,3 odsto u Bugarskoj i čak 91,5 odsto u Srbiji, a na pitanje da li su sukobi nastali zbog nacionalizama balkanskih naroda, većina ispitanika u te tri zemlje smatra da jesu. U Makedoniji tako misli 69,3 odsto, u Srbiji 61,7 odsto, a u Bugarskoj 53,2 odsto.
2. Na pitanje koja su dva naroda u „grupi” glavni uzrok sukoba na Balkanu, ispitanici u Srbiji najčešće odgovaraju da su to Albanci i Hrvati (43,9 odsto), a potom Albanci i Bošnjaci sa 23,7 odsto. Većina građana Makedonije smatra da su najveći krivci za sukobe Albanci i Grci (38,7 odsto), potom Albanci i Bošnjaci sa 18 odsto i Grci i Srbi (osam odsto). Ispitanici u Bugarskoj smatraju da Balkan najviše destabilizuju Albanci i Bošnjaci sa 36,5 odsto, pa Albanci i Srbi (18,9 odsto) i Bošnjaci i Srbi (6,7 odsto).
3. Prema istraživanju dva naroda koja najviše doprinose uspostavljanju mira na Balkanu prema mišljenju građana u Srbiji su Srbi i Grci (28,9 odsto), a potom Grci i Makedonci (11,7 odsto), Srbi i Makedonci (10,7 odsto) i Romi i Srbi (10,5 odsto). Najviše građana Bugarske veruje da su to Bugari i Grci (26,7 odsto), a potom Bugari i Rumuni (13,2 odsto), dok većina ispitanih u Makedoniji smatra da su to Makedonci i Srbi (28,4 odsto), pa Makedonci i Romi (13 odsto).
4. „Očigledno je da ispitanici svojoj naciji daju ekskluzivan značaj i vrednost u odnosu na druge. Dakle, naša istorija je uvek bila slavna (to misli 56,8 ispitanika u Srbiji, 43,5 odsto u Makedoniji i 58,7 odsto u Bugarskoj), a čitava naša kultura se uzdiže kao potpuno čista i neupitna”, kaže Jovanović. On je kazao da je na pitanje da li religijska netrpeljivost ugrožava mir na Balkanu čak 82,6 odsto ispitanika u Srbiji je odgovorilo sa „da” i „da, donekle”, a isto je misli i 79,5 ispitanika u Makedoniji i 72,9 odsto u Bugarskoj.
5. Većina ispitanika smatra da su za sukobe odgovorne tuđe religije, posebno islam. U Srbiji tako misli 47,8 odsto, u Makedoniji 40,6 odsto, a u Bugarskoj 60 odsto ispitanika.

(Projekat Kultura mira, identiteti i međuetnički odnosi u Srbiji i na Balkanu u procesu evrointegracija - Centar za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Nišu.)

Bogdan Bogdanović:

1. Takozvani komunizam je voleo da prikriva, da zataškava, zatrpava suvenire, sve redom.
2. Ukoliko ih je nadvoje-natroje prihvatao, dodavao je svoju evhemeristiku. Snishodljiv prema kompleksima primitivaca, oslobađao ih je straha uprošćenim, svevažećim objašnjenjima, skidao je čini sa mnogih hijeroglifa, ali je i hijeroglife oslobađao iskonskog smisla.
3. A onda, kad se preobratio u nacionalizam, počeo je, bože, da otkriva mudrosti prošlosti.
4.  I sad dušebrižno prebira suvenire, deli ih na „svoje“ i „tuđe“, jedne preuveličava, druge ne podnosi.
5. Pri tom je silovit, isključiv i fanatičan.
6. Nema u sebi obuzdavajućeg faktora.
7. Ne poseduje čak ni uobičajene licencije buržoaskog nacionalizma.
8. Ni trunčice, na primer, onog viktorijanskog estetizma koji je, čak i ponekom okorelom šovinisti starinskog kova, dozvoljavao da se divi lepoti i vrednostima bilo gde da su i ma čije bile.(Tri ratne knjige)

Branko Baletić:

1. Da bi čovek zaključio postoji li u nekom društvu građanski otpor državi, morao bi prethodno da utvrdi postoji li država, zatim postoje li građani, pa tek onda ima li otpora državi, ako pogrešno funkcioniše.
2. Naš slučaj je vredan pažnje međunarodne zajednice.
3. Vlast u začetku krši i pomisao na otpor, građansko čišćenje je ovde prethodilo etničkom, a da bi se sasvim obezbedila, vlast je za svaki slučaj uništila i državu.
4. Ostala je sama na (s)ceni.
5. Zato sam odlučio da promenim status podanika u status građanina makar i drugog reda, te da pružim otpor nasilju vlasti u okviru svojih skromnih mogućnosti, pa kud puklo da puklo po meni. (E-novine)

Мирјана Бобић Мојсиловић:

1. Данас су времена другачија – шпијунирање у класичном хладноратовском појму те речи више није на делу.
2. Данас се „шпијунира” на велика врата, јавно, помпезно, у корист великих глобалних истина. „Шпијунирање” против своје земље, данас се награђује и охрабрује.
3. Млади и ватрени Кундера данас не би имао доушничког посла...
4. Данашњи доушници, у ствари, нису доушници, с обзиром на то да су гласни, да су поносни на свој рад у пројекту утемељивања „правилног размишљања” и смерница којима човечанство треба да се креће.
5. Они без проблема жигошу непријатеље, назадњаке, љубитеље прошлости, традиционалисте и слободномислеће људе, све верујући да чине праву ствар.
6. Али, зар није и Кундера, јер је био идеалиста, веровао да чини праву ствар кад је тајној полицији пријавио сумњивог елемента, који квари срећу чешког комунизма?
7. Више нико не мора да иде, попут Кундере, у тајну полицију, данас се то ради у медијима, јавно, и за то следују награде.

Heni Erceg:

1. Ali kako ćeš mijenjati navijače, kad prva faca Hrvatskoga nogometnog saveza kaže kako ono „Za dom spremni“ nije ustaški pozdrav, jerbo da se to, eto, pjeva u operi Zrinski.
2. Dobro, ok, čovjek je muzički potkovan, a pameću oskudan, pa mu zato uspješno sekundira njegov doglavnik iz HNS-a, koji pak nudi zanimljivu sociološku analizu nogometnog barbarstva, pa mrtav ozbiljan kaže: „Ako jedna strana stadiona urla Za dom, a druga odgovora Spremni, ne može nikako biti da su toliki ljudi svi ustaše!”
3. Hm, da, ako bismo se, uvjetno rečeno, i složili s tim eminentnim stručnjakom za fašizam, ostaje pitanje što bi ga onda imala biti ta gomila koja urla „Ubij Srbina”, čak i ako na terenu loptu ne guraju momci iz Srbije, nego iz Andore?
4. Kako dakle nazvati oveću količinu dvonožaca koja pojma nema gdje je ta mala Andora i kako se nazivaju njeni stanovnici, nego je uvjerena da su svi koji igraju protiv Hrvatske ustvari Srbi koje, dakako, valja ubiti?
5. Ako njih nazovemo, recimo, retardiranim fašistima, kako bi valjalo imenovati one važne navijače iz svečane lože?
6. Možda trenerima retardiranih fašista!

Viktor Ivančić

1. Nema sumnje da je hrvatska krim-scena producirana iz političkog miljea.
2. Ako je linija fronte u ovdašnjem podzemlju danas povučena između Vladimira Zagorca i Hrvoja Petrača, valja podsjetiti da je ovaj prvi praktički do jučer bio visoki državni činovnik, a potonji njegov najbliži suradnik, s početnim kapitalom što ga je stekao preprodajom tko zna koliko kamiona upokojenih dinara za državni račun.
3. U doba kada se bezakonju jamčilo državno pokroviteljstvo, Sanader je bio šef diktatorova kabineta, a danas se, kao skromni vlasnik četverokatnice i kolekcije satova vrijedne omanjeg stambenog naselja, proglasio predvodnikom borbe protiv povampirenih uličnih bandi.
4. Iz njegova tabora stiže kuknjava kako šefove mafije više nije lako pohvatati pošto su nekadašnju gangstersku djelatnost zamijenili legalnim biznisom, pa bistar čovjek ne može da se ne zapita: Je li dužnost predsjednika Vlade također legalni biznis?
5. Kad nakon skoro dva desetljeća svedemo račune, sam čin stvaranja hrvatske države, a naročito njeno modeliranje, najtočnije je opisati kao prvobitnu akumulaciju kriminala.
6. U međuvremenu dolazi do periodičnih frakcijskih nesporazuma među nositeljima društvene moći, pa je glavno pitanje kako uvjeriti odmetnuto podzemlje da prihvati bolje manire i, ako već mora sijati smrt, ne ostavlja iza sebe leševe koji će izazivati javnu sablazan.
7. Stvarni rat političke vlasti protiv organiziranog kriminala uključivao bi obračun s vlastitim fundamentima, a to je već mission impossible.
8. Sanaderova administracija utoliko ne može funkcionirati drugačije nego kao marketing na vlasti.
9. Zbog toga je osigurana lojalnost javne televizije i vlasnika vodećih novinskih kompanija - nakon što budu opjevane "radikalne promjene" i prigušeni simptomi aktualne histerije, uslijedit će medijska proizvodnja pravne države. (Dani)

Balša Brković:

1. Pametni, obrazovani ljudi praili su kalkulacije: hajde da uđemo u flert sa nacionalistima i srušimo komunizam, a onda ćemo se lako obračunati sa ovima.
2. Bilo je otužno gledati ljude koji pristaju na banalnost nacionalizma…
3. Fašizam, poznato je, ulazi pod kožu kao nešto što je u početku slatko, zanosno, prihvatljivo…
4. Stalno pomjerate granicu tolerancije, ali, kada se osvijestite, vidite da ste postali kompletan fašista.

1. Ako gledate strukturno, bez nominacija, Njegoš je morao da bude doživljen kao pjesnik odbrane Sarajeva, pjesnik njegovih branilaca.
2. U Gorskom vijencu imate grupu ljudi koja, uprkos svemu, odlučuje da se bori sa mnogo jačim protivnikom, što je pozicija branilaca Sarajeva!
3. Međutim, imali smo potpuno reverziranu sliku: ubice grada i njegovih stanovnika se pozivaju na Njegoša.

1. Koliko znam, Podgorica je jedini glavni grad u Evropi u kome se studenti nikada nisu potukli sa policijom.
2. Kada govori o 1968, Miroslav Krleža kaže da su studenti najmanje korumpirana populacija.
3. To važi za sve osim za Crnu Goru.
4. Ovdje postoje mehanizmi koji studente čine vrlo potkupljivim.
5. Na našem Univerzitetu političari često organizuju tribine, drže govore tokom kojih im, zanimljivo, nikada niko ne zviždi.
6. Naprotiv!
7. Oduševljeno aplaudiraju. (E-novine)

Damir Avdić:

1. Fašizam „malih finih ljudi“ koji za svaki idiotizam imaju neko opravdanje, samo da se ne bi morali izjasniti ili ne daj bože iznijeti stav, zauzeti stranu, izaći iz zavjetrine.
2. Najebali smo zbog „fine, tihe, kulturne“ večine.
 

1. Pisac nam otkriva i dugo čuvanu tajnu Mosada, plan Srbija - novi Izrael.
2. Izraelska tajana služba i jevrejski lobi odlučili su, kada uskoro započne rat između Amerike i Irana, da zbog opasnosti od atomskog zračenja, Jevreji napuste svoj istorijski Izrael i nasele se u Srbiji.
3. Ovaj plan, piše u Kraljevstvu Hazara, datira još od prvog arapsko izraelskog rata.
4. Izraelci su već počeli pripreme za ovu veliku akciju i „finasijska okupacija Srbije” je obavljena, jevrejska „peta kolona” je svuda, pod firmom nevladinih organizacija, svuda je razapeta „Soroseva mreža u Srbiji” i „agenti od uticaja”, poznati novinari, pisci i političari čija se imena navode, rade na ostvarenju plana.
5. Kada se plan ostvari, a taj čas je blizu, sudbina Srba biće zapečaćena: Srbi će postati robovi ili će nestati.